Nasilna prošlost ne mora proizvesti samo jednu, nametnutu verziju stvarnosti. Umesto toga, o njoj se može učiti kroz različita svedočanstva postavljena jedna pored drugih, kako bi mladi naučili da razmišljaju kritički, a ne da nasleđuju tuđe zaključke — osnovni je zaključak međunarodne konferencije JHP 2.0 održane u Atini.

Konferencija „Nasilje u istoriji: iskustva, sećanja i reprezentacije u Jugoistočnoj Evropi“ održana je od 24. do 26. septembra 2026. godine na Univerzitetu Panteion u Atini. Okupila je istoričare, prosvetne radnike i istraživače iz 13 zemalja Jugoistočne Evrope, kojima su se pridružile kolege iz Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Španije, kako bi razmotrili pitanje koje se nalazi u samom srcu istorije ovog regiona: kako društva istražuju, pamte i podučavaju o nasilju – ratu, progonu i tišini koja često sledi nakon njih – a da se ne dopusti da to nasilje očvrsne u propagandu, poricanje ili nasleđenu ogorčenost novih generacija.

Otvarajući konferenciju, direktorka projekta Joint History Project (JHP) Zvezdana Kovač podsetila je da ovaj projekat već skoro tri decenije okuplja istoričare iz celog regiona sa ciljem sagledavanja zajedničke i često bolne prošlosti iz više perspektiva istovremeno. Predsednik Upravnog odbora JHP-a i bivši ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati (Ditmir Bushati) osvrnuo se na građansku mobilizaciju u Albaniji, pokazujući kako je javno nezadovoljstvo preraslo u širi prodemokratski pokret koji su predvodila „deca tranzicije“, i povukao jasne paralele između građanskog angažmana u Albaniji i Srbiji. Rektorka Univerziteta Panteion i predsednica Akademskog komiteta JHP-a Kristina Kuluri (Christina Koulouri) ukazala je na nove izazove koje ubrzani tehnološki napredak donosi obrazovanju i društvu u celini. Nemački ambasador Andreas Kindl naglasio je neprocenjivu ulogu inicijativa poput JHP-a u jačanju regionalnog mira i međusobnog razumevanja, dok je Regine Šubert (Regine Schubert), direktorka kancelarije Fondacije Fridrih Ebert (FES) u Atini, istakla da lekcije iz istorije nude dragocene smernice današnjim donosiocima odluka.

Tokom naredna dva dana, šest tematskih sesija prenelo je centralno pitanje konferencije u šest različitih prostorija prošlosti.

Prvi panel „Nastava istorije i nasilje I“ bavio se pitanjem šta se zapravo dešava kada nasilna prošlost uđe u učionicu. Poruka panela bila je nedvosmislena: podučavanje o traumi mora da izgradi kritičko razumevanje, a ne da normalizuje nasilje — a u podeljenim društvima, mladi često upijaju prošlost kroz porodične mitove i tradiciju zajednice mnogo pre nego što se sa njom susretnu kao sa istorijskom činjenicom, što ulogu učionice u pružanju tih činjenica, pažljivo i pošteno, čini još hitnijom.

Drugi panel „Nastava istorije i nasilje II“ nastavio je da istražuje to pitanje iz drugog ugla.  Poruka ovog panela bila je da stripovi i grafičke novele zasnovani na primarnim izvorima mogu približiti teške teme mladima bolje nego što bi to ijedna stranica udžbenika ikada mogla, kao i da je iskrena svest o dvostrukoj pripadnosti – o tome da se istorijski istovremeno stoji u više od jedne zajednice ili narativa – upravo ono što otvara prostor za istinsku multiperspektivnost u učionici, umesto da je potkopava.

Panel „Sećanje i nasilje“ fokusirao se na to kako društva čuvaju sećanje na ono što se dogodilo kada samo nasilje prestane. Poruka ovog panela bila je da arhivska građa, ma koliko bila bolna, otvara put ka pomirenju umesto da ga zatvara – i da je otvorena osuda zločina, jasno i bez ograda, ono što zapravo razbija monolitne nacionalne narative, a ne njihovo tiho izbegavanje.

Na panelu „Rodno zasnovano nasilje“ proširena je vizuru pitanja nasilja van ratnih frontova. Poruka sesije bila je da se ratno i sistemsko nasilje ne može posmatrati isključivo kroz političke i vojne događaje: privatna svedočanstva oživljavaju rodne uloge, iskustvo doma i svakodnevni život koje zvanični udžbenici redovno zanemaruju, a to nije samo fusnota u istoriji nasilja, već deo njene suštine.

Panel „Zločini, masakri i genocidi“ otvorio je prostor za suočavanje sa najtežom temom konferencije. Poruka ove sesije bila je da se ratno nasilje proteže daleko izvan fizičke patnje na ekonomsko pustošenje, društvenu isključenost i prisilne migracije – kao i da posleratni udžbenici, ako ostanu nepreispitani, mogu tiho nastaviti da održavaju upravo onu podelu na „nas“ i „njih“ koju je samo nasilje svojevremeno proizvelo.

U okviru konferencije, predstavljena su i razmišljanja o JHP u njegovoj četvrtoj deceniji čime se se pitanja konferencije usmerila nazad na sam projekat. Direktorka JHP-a Zvezdana Kovač predstavila je dosadašnje rezultate i najavila novi fokus na edukativne stripove i video-materijale prilagođene novim generacijama. Istoričarka Sanja Radović je potom predstavila JHP Assistant, novi alat veštačke inteligencije dizajniran da podrži rad sa JHP izvorima, naglašavajući da zabrana takvih alata nije rešenje – učenike umesto toga treba osposobiti da ih koriste etički i kritički. Učesnici su imali priliku da i sami isprobaju ovaj alat na njegovoj premijeri.

Svi radovi predstavljeni na konferenciji biće objavljeni u publikaciji Retrospektive, a o daljim detaljima blagovremeno ćemo vas obaveštavati.

Konferencija u Atini bila je druga u nizu međunarodnih konferencija organizovanih u okviru projekta JHP 2.0. Projekat podržava Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, a sprovodi ga Evropski fond za Balkan (EFB), dok je ovu konferenciju dodatno podržala i Fondacija Fridrih Ebert (FES).