Joint History Lab u Podgorici spojio mlade iz regiona

Multiperspektivnost je odgovor na nasleđene probleme iz devedesetih, glavni je zaključak Zimske škoče „Joint History Lab“, održane u Podgorici prošle nedelje. Zimska škola je okupila mlade iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Tokom četiri dana, učesnici su imali priliku da razgovaraju sa istoričarima, psiholozima i stručnjacima za medije i komunikacije kako bi lakše prepoznali manipulacije prilikom učenja o najosetljivijim temama iz istorije i nedavne prošlosti regiona. Mladi između 18 i 25 godina, različitih zanimanja i interesovanja, mogli su da čuju zašto je važno imati kritički odnos prema stvarnosti i da kroz interaktivne radionice čuju zašto je korisna i kako je primenjiva metodologija multiperspektivnosti, kako se nositi s traumama 90-ih i zašto je važno medijsko opismenjavanje.

Sa učesnicima iz regiona razgovarao je i ambasador Savezne Republike Nemačke u Crnoj Gori, Peter Felten. Mladi su se interesovali za model obrazovnog sistema Nemačke nakon Drugog svetskog rata, kao i za percepciju te zemlje o dešavanjima u regionu. Govoreći o imperativu suočavanja sa prošlošću i inkorporiranju ratova devedesetih u udžbenike istorije, ambasador Felten se osvrnuo i na evropsku perspektivu regiona, sa posebnim fokusom na Crnu Goru, naglasivši vrednosti koje Evropska unija promoviše a koje bi države regiona trebalo da usvoje.

Multiperspektivnost kao temelj razumevanja prošlosti i sadašnjosti

Centralna tema bila je primena multiperspektivnosti kroz Zajedničke istorijske čitanke (Joint History Books), o čemu je govorila istoričarka Sanja Radović. Ona je istakla da istorija zahteva sagledavanje različitih perspektiva nasuprot jednom dominantnom nacionalnom narativu koji zahteva uniformno opredeljivanje. Profesor istorije u srednjoj školi, Igor Radulović, govorio je o načinu predavanja kontroverznih tema iz prošlosti, naglasivši značaj izučavanja tema poput ratova devedesetih. Važno je, uz ostalo, da učenici prepoznaju nedostatke crno-belih narativa i razviju alate za razumevanje društva u kojem žive. Na ovim radionicama, mladima je sugerisano da sagledavaju istorijske događaje iz više različitih uglova, kako bi prevazišli usku nacionalnu prizmu koja često pojednostavljuje složenu stvarnost. Takođe, kroz primere iz ratova devedesetih, razumeli su kako propaganda i manipulacija brisanja drugačijih glasova pretvaraju nekadašnje komšije u neprijatelje. U praktičnom radu, pružena im je prilika da koriste primarne istorijske izvore, poput ličnih svedočanstava i dokumenata, kako bi teške teme učinili manje apstraktnim i bližim za razumevanje.

Suočavanje sa kolektivnom traumom i podelama

Ono što je Zimsku školu posebno izdvojilo jeste integracija psihološkog pristupa u razumevanje istorijskih procesa. Psihološkinja, Ana Mirković, vodila je radionicu o razumevanju kolektivnih trauma i mehanizama pomirenja. Ona je istakla da se trauma ne zadržava samo na onima koji su je direktno doživeli, već se prenosi na mlađe generacije kroz porodične priče, ali i kroz ćutanje o bolnim temama. Prepoznavanje mehanizama odbrane, poput projekcije i polarizacije, ključno je za svesnije učestvovanje u društvenom dijalogu. Psiholog, Radoje Cerović, bavio se ulogom emocija i identiteta u proizvodnji konflikta. Učesnici su imali priliku da analiziraju kako se u uslovima percipirane ugroženosti pažnja sužava, a društvo deli na „mi” i „oni”. Cerović je naglasio da dehumanizacija retko počinje ekstremnim nasiljem, već suptilnom promenom jezika i distancom koja se javnosti predstavlja kao nužnost.
Kroz psihološke radionice, učesnici su dublje razumeli kako se kolektivne traume i osećaj ugroženosti prenose kroz generacije, oblikujući identitet i izazivajući društvene podele. Imali su priliku da vide kako se mogu prepoznati nesvesni mehanizmi odbrane, kao i suptilni oblici dehumanizacije koji ne počinju ekstremnim nasiljem, već promenom jezika i distanciranjem. Glavni fokus bio je na usvajanju tehnika koje omogućavaju pravljenje presudnog razmaka između snažnog emotivnog impulsa i racionalnog odgovora, čime se umesto automatske reakcije i konflikta bira svesna komunikacija.

Odbrana od manipulacije prošlošću

Kako bi se u potpunosti dekonstruisali narativi, program je obuhvatio i dve ključne radionice posvećene medijskoj pismenosti. Istaknuti novinar Vladan Mićunović vodio je radionicu o prepoznavanju manipulacije prošlošću u tradicionalnim medijima. Analizirano je kako se istorija instrumentalizuje radi političke mobilizacije i kako se dokumentovane činjenice često zlonamerno izjednačavaju sa ideološkim interpretacijama. Ekspert za društvene medije Enes Pućurica održao je radionicu fokusiranu na prepoznavanje obmana u digitalnom svetu. Učesnici su učili kako se istorija prilagođava za klikove i kako savremene AI tehnologije mogu generisati uverljive, ali lažne istorijske materijale (poput deepfake fotografija), naglašavajući važnost digitalne samoodbrane.
Medijske radionice su polaznicima pružile opipljive alate za prepoznavanje zloupotrebe prošlosti, kako u tradicionalnim tako i u digitalnim medijima. Učesnici su analizirali na koji način se dokumentovane istorijske činjenice namerno i selektivno koriste radi političke mobilizacije, čime se briše granica između nauke i ideologije. Posebna pažnja posvećena je savladavanju „digitalne samoodbrane“ – uočavanju obmanjujućih istorijskih materijala generisanih veštačkom inteligencijom, i usvajanju metoda poput lateralnog čitanja za proveru stvarnog porekla informacija.

Kao kruna rada, Zimska škola je završena interaktivnom debatom i snimanjem video vežbi „Viwepoint”, gde su učesnici praktično primenili stečena znanja. Debata će uskoro biti dostupna online.